+381 (0)21 63 39 812

Alkoholizam kao bolest zavisnosti

 

Šta je alkoholizam i kakva je situacija u društvu

Ako se zloupotreba alkohola upražnjava često i duži vremenski period, dolazi do razvoja zavisnosti. Pod zavisnošću podrazumevamo da se pojedinac nalazi u bolesnom odnosu prema alkoholu i da ne može više da kontroliše upotrebu alkohola. Takvoj osobi alkohol je potreban kako bi održala telesnu i duševnu ravnotežu. Najprikladnija definicija alkoholizma bi glasila: Alkoholizam je svako ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost koje stvara određene probleme i teškoće (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć.

Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti, uz narkomaniju i nikotinsku zavisnost. Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest zavisnosti (10 - 15 % odrasle populacije) i u značajnoj meri utiče na povećanu smrtnost stanovništva. Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, a skraćuje život i do 15 godina. Životni vek zbog alkoholizma je sveden na 55 do 60 godina (kod prosečnog nelečenog alkoholičara). Kada se svemu ovome dodaju posledice zbog saobraćajnih udesa u alkoholisanom stanju, kao i zbog tuča i drugih vrsta, još težih agresivnosti pod dejstvom alkohola slika, postaje još teža.

Posledice alkoholizma

Promene na nivou ličnosti osobe koja ima problema sa alkoholom se neminovno odražavaju na njegovo ponašanje, a samim tim i na njegov odnos prema okolini. Zbog toga problem zavisnosti od alkohola prevazilazi okvire pojedinca, veliki pritisak i brojne simptome bolesti trpe i njegovi najbliži, a s vremenom se posledice neminovno osete i u širem društvenom okruženju zbog različitih oblika rizičnog ponašanja alkoholičara.

Alkoholizam kao bolest zavisnosti se duže razvija u smislu promena u centralnom nervnom sistemu. Tokom tog perioda, javljaju se i sekundarni telesni problemi. Najčešće se javljaju oboljenja jetre (ciroza jetre, često i hepatitis B i C), oboljenja pankreasa, oštećenja srca i krvnih sudova, oštećenja želuca, nervnog sistema i druga neurološka oštećenja.

U apstinencijalnom sindromu nalaze se simptomi  koji predstavljaju suprotnost od dejstva supstance koje je postojalo na početku uzimanja. Javljaju se napetost, nesanica, drhtanje ruku, ubrzan rad srca, porast telesne temperature itd.

Kod zavisnosti od alkohola se registruje fenomen pada tolerancije, kao svojevrsni  "odbrambeni mehanizam". U poodmakloj ili završnoj fazi alkoholizma događa se da manje doze alkohola počinju da stvaraju znakove opijenosti i simptom "prekida filma". To ukazuje na značajno ostećenje bubrega, jetre i samog moždanog tkiva.

Muškarci teže ostavljaju piće, zbog rasprostranjenog mišljenja da bi "svako muško trebalo da pije". S druge strane, među ženama je veliki broj obolelih od takozvanog simptomatskog alkoholizma - sklonije su "samolečenju" alkoholom, misleći da će čašicom odagnati depresiju, usamljenost, probleme u vezi s razvodom, tegobe svake vrste.

Društvo je tolerantno prema konzumiranju alkohola, jer je pijenje alkohola sastavni deo naše kulture. Ipak, zbog sve ranijeg prvog kontakta sa alkoholom, sve je više pacijenata koji se javljaju zbog alkoholizma mlađih od 30 godina. Zabrinjavajuće je što nam se na lečenje javljaju sve mlađe osobe, i većina njih je osim alkoholizma, imala i dodira sa drogama.

Alkohol i mladi

Mladost, odnosno adolescencija, razdoblje je eksperimentisanja, kada enormno raste radoznalost, želja za istraživanjem, novim iskustvima i kada je veoma snažan uticaj vršnjaka. Najkritičniji period je između 13 i 14 godina, jer se tada najčešće dešava prvi kontakt sa alkoholom. Naše društvo ima blakonaklon stav prema alkoholu, pa većina dece prvi put proba alkohol u svojim porodicama, na nekim porodičnim slavljima.

Često ispijanje velikih količina alkohola, kombinovanje više vrsta pića, takmičenje u količini popijenog alkohola, oblici su opijanja kod mladih. Takav način života može vrlo brzo dovesti do teških fizičkih i psihičkih posledica.

Istraživanje bolnice “Vita” pokazuje da je preko 80 odsto mladih do 17 godina probalo alkohol, a preko 70 odsto njih redovno ga konzumira i to ne samo prilikom nekih slavlja, nego je to sastavni deo ispunjavanja slobodnog vremena, uz druženje i izlaske. Oko polovine se opija, što znači da piju zbog efekata koje pruža konzumacija alkohola.

Alkohol je veoma dostupan, a ne treba zanemariti ni njegov opuštajući efekat, da smanjuje napetost i poboljšava raspoloženje. Mladi najčešće piju alkohol jer im pruža osećaj slobode i popravlja raspoloženje, ali tu dolazi i do neželjenih efekata, postaju razdražljivi, neraspoloženi i tu dolaze u račaran krug da bi se tog osećaja rešili ponovo konzumiraju alkohol i dolazi do zavisnosti

Jedan trend promenjen je u samom načinu pijenja. Sve više mladih piju takmičarski. Dakle, cilj je popiti što više pića za što kraći vremenski period i sa željenim efektom psihoaktivne supstance, odnosno pijanstva. Ni devojke ne zaostaju mnogo u takvom načinu konzumiranja alkohola.

Lečenje alkoholizma

U prirodi bolesti zavisnosti, pa time i alkoholizma, je da se pacijenti veoma retko dobrovoljno javljaju na lečenje. Najčešći inicijatori za lečenje jesu roditelji, porodica ili njegova neposredna okolina. Ponekad su razlog donošenja odluke za lečenjem i sekundarne telesne posledice koje se javljaju zbog zloupotrebe alkohola, ili neki problemi sa zakonom ili na radnom mestu. Lečenje je za pacijenta na neki način izbor manjeg zla u tom trenutku.

Pre svega je neophodan minimalni dobrovoljni pristanak pacijenta i učešće porodice, kao saradnika u lečenju kako bi se povratilo međusobno poverenje. Zatim, bezbolna detoksikacija uz medikamentoznu podršku kako bi pacijent lakše prebrodio krizu. Nakon toga se radi na menjanju svesti pacijenta i uklanjanju ukorenjenih obrazaca ponašanja. Tokom lečenja se radi na prevenciji recidiva i na održavanju postignutih efekata što se najbolje postiže grupnom terapijom.

Porodični sistemski model, koji se primenjuje u lečenju alkoholizma i u bolnici Vita, pokazao se kao efikasan model. Njegova osnovna ideja je da alkoholizam nije individualni problem, već problem porodice i šire socijalne grupe u kojoj alkoholičar živi i radi. Rezultati porodičnog sistemskog modela zaista su ohrabrujući: veliki broj lečenih alkoholičara postigao je kompletno poboljšanje zdravstenog stanja i porodičnog života, kao i profesionalnog i socijalnog funkcionisanja.

Osnovni cilj terapijskog programa bolnice Vita je da se, korak po korak, menja kvalitet života pacijenta i njegove porodice, kako bi zavisnik dobio motivaciju da se trudi i bori da pozitivne promene zadrži u svom životu, a prevaziđe žudnju za alkoholom i crne misli.