+381 (0)21 63 39 812

Kokainska zavisnost

Kokainska zavisnost

Kokain je droga koja spada u grupu stimulansa centralnog nervnog sistema. Kokain svoje dejstvo ispoljava tako što utiče na dopamin u mozgu, tačnije povećava njegovu koncentraciju. Kako je dopamin prirodna supstanca koja je ,,glavna i odgovorna“ za osećaj zadovoljstva i emocije, njegova prekomerna koncentracija u mozgu deluje izuzetno stimulativno, ali i oštećuje deo mozga poznat kao centar za zadovoljstvo.

DMT

DMT

DMT (Dimetiltriptamin) je halucinogena droga koja se prirodno javlja u mnogim biljkama i životinjama. Takođe se naziva i "duhovni molekul" zbog intenzivnog psihodeličkog iskustva. Iako manje poznat od drugih halucinogenih droga kao što su LSD ili „pečurke“, DMT proizvodi kratke, ali intenzivne vidne i slušne halucinacije.

Posledice
 
Glavni efekat DMT-a je psihološki, sa intenzivnim vizuelnim i auditornim halucinacijama, euforijom i izmenjenim osećajem prostora, tela i vremena.

Neželjena dejstva DMT-a su:

Dužina zadržavanja pojedinih droga u organizmu

Dužina zadržavanja pojedinih droga u organizmu

Koliko dugo će se neka droga moći detektovati u urinu zavisi od vrste droge, učestalosti njene upotrebe i opšteg zdravstvenog stanja pojedinca.

Prosek zadržavanja droga u organizmu:

Heroin         2-5 dana
Metadon      2-10 dana
Marihuana   4-15 dana, kod dugotrajne upotrebe većih količina i do 30 dana
Amfetamin   2-4 dana
Metamfetamin   2-5 dana
Ecstasy     2-6 dana
Kokain    2-4 dana
LSD        1-3 dana

Program sistemske grupne porodične terapije (prvi deo)

Program sistemske grupne porodične terapije (prvi deo)

 

Terapijski program zasnovan je na SISTEMSKOM PRISTUPU BOLESTIMA ZAVISNOSTI

Zavisnost je sistemski proces, koji se odvija kroz sinhronizovane patološke interakcije bioloških i psiholoških karakteristika pojedinca i socijalnih elemenata u okruženju pojedinca, dakle ne samo u pojedincu.

Ishod tog procesa su:

Principi efikasnog lečenja bolesti zavisnosti (prvi deo)

Principi efikasnog lečenja bolesti zavisnosti (prvi deo)

 

1. Zavisnost je složena, ali izlečiva bolest koja utiče na mozak i ponašanje osobe. Droge menjaju strukturu i funkciju mozga, što dovodi do promena koje opstaju dugo nakon prestanka zloupotrebe droga. Ovo može objasniti zašto su zavisnici u riziku za recidiva čak i nakon dužeg perioda apstinencije i pored saznanja o potencijalno razornim posledicama droga.

 

Narkomanija – bolest koja razara porodicu

Narkomanija – bolest koja razara porodicu

Porodice narkomana često prolaze kroz psiho-fizički pakao. Nije strano da se u porodicama čiji su članovi zavisnici od droge često jave i agresivna ponašanja, zlostavljanja, krađe, pa čak i tragičan ishod. Zavisnik u svojoj bolesti mnoge stvari vidi na pogrešan, iskrivljen način, mnoge emocije su prenaglašene ili potpuno nepostojeće tako da su posledice koje ponašanje jednog narkomana ostavljaju na porodicu nastale kao rezultat zavisničkog ponašanja i bolesti.

Neurobiologija bolesti zavisnosti - II

Neurobiologija bolesti zavisnosti - II

Različite psihoaktivne supstance na razičite načine dovode do oslobađanja dopamina - amfetamini direktno stimulišu oslobađanje dopamina, kokain blokira njegovo preuzimanje u presinaptičkoj ćeliji, a opijati deluju na nivou ćelijskih receptora. Bez obzira na različite mehanizme kojima stimulišu oslobađanje dopamina, rezultat je isti - postizanje osećaja zadovoljstva koje se po intenzitetu ne može meriti sa onim koje izazivaju prirodni stimulansi.

Subscribe to Narkomanija